Од најранијих дана дететовог живота у породици важна је емоционална клима. Битно је да је испуњена топлином и пажњом и да је свака похвала и критика упућена са одговарајућом интонацијом гласа.
Најбитнија ствар за било какво постигнуће па и за успешно учење је мотивација. Мотивација је свако понашање усмерено према неком циљу. Што смо ближе циљу то је већа мотивација. Наш је мозак природно програмиран за мотивацију у учењу: стечено знање или нова вештина награђују се великом количином хормона среће. Разликујемо унутрашњу и спољашњу мотивацију. Код спољашње мотивације наше је понашање подстакнуто неким спољашњим мотивом. Пример спољашње мотивације у учењу је ученик који учи да би избегао казну или да би добио неку награду. Унутрашња мотивација је битна и представља све оно што нас изнутра наводи на неку активност и одређује њен смер, интензитет и трајање. Ако ту дефиницију применимо на учење, тада подразумевамо учење које је мотивисано жељом за знањем, а процес учења нас испуњава и чини нас срећнима. То је оно што код деце треба подстицати, а највећи утицај на децу имају родитељи. Због тога можемо рећи да родитељи играју велику улогу у развоју унутрашње мотивације код своје деце.
0 Comments
|
ArchivesCategories |